Nekada su se ovde nizali objekti koji su simbolizovali bogatstvo, kao što su: žitni magacini, radionice poljoprivrednih mašina, električna centrala, parni mlin, štale za konje, škola, zgrada upravnika, mlekara, ledara i drugi, sagrađeni krajem 19. i početkom 20. veka.
Julija majur je bio jedan od većih majura, ako ne i najveći, direktno povezan sa ergelom imanja Čekonjić. Železnica uskog koloseka Veliki Bečkerek–Žombolj je takođe imala ovde jedno stajalište, što je bilo od velikog značaja za transport poljoprivrednih dobara. Na osnovu situacionog plana stajališta, koji se čuva u Arhivu Mađarske Državne Železnice (MÁV Zrt. Központi Irattára–Tervtár), na Julija majuru je bila samo kuća stražara sa pomoćnim objektima.
Po ostavinskom materijalu Julija majur se sastojao od četiri celine: unutrašnji majur, majur preko državnog puta, spoljni majur i ergela. Zgrade unutrašnjeg majura su bile sledeće: kuća upravnika sa kuhinjom za pranje rublja i razni obori – stari objekti, pokriveni crepom; žitni magacin na uglu i mlin sa kućom mašinca – stara građevina u lošem stanju; veliki žitni magacin, obnovljen 1874. godine, kada je i pokriven crepom; kuća za poslugu, noviji objekat, pokriven biber crepom; štala za krave i konje – stari objekat u lošem stanju; dom oficira i škola – stara zgrada, pokrivena biber crepom, u lošem stanju; kuća za poslugu u zadnjem dvorištu – stara građevina, pokrivena šindrom; kovačka radionica, mali objekat; ostava za slaninu – stara građevina, pokrivena trskom; kuća pandura – stara građevina, pokrivena crepom; 3 stare kotarke – pokrivene šindrom; svinjac – pokriven šindrom; štala volova – stara zgrada, pokrivena trskom. Majur preko državnog puta se sastojao od sledećih objekata: stara štala za krave, pokrivena trskom; novija kotarka, pokrivena šindrom; još četiri ambara pokrivena daskama. Spoljni majur su obrazovale zgrade: mašinska radionica – stara zgrada, pokrivena šindrom; svinjac – novija zgrada pokrivena šindrom. Ergelu su činile: velika štala – stari objekat pokriven trskom; 2 stana za poslugu – građevina pokrivena trskom; engleska štala – pokrivač je trska; štala za ždrebad – pokrivena šindrom; 2 objekta za poslugu – stare zgrade u lošem stanju, pokrivene trskom. Za vreme grofa Endrea Čekonjića ova lista zgrada je verovatno delimično izmenjena, jer su dodavane nove funkcije, o čemu svedoče fotografije u knjizi Borovskog. Žitni magacin je podignut ili obnovljen 1889. godine, sudeći po broju na gredi. Po sećanju meštana u podrumu ove građevine je ranije postojala pivara, a to potvrđuje i potpis na drugom vojnom premeru, Brauhaus (Brauhaus).
Na majuru Julija 1919. godine je bilo zaposleno pet upravnika, 64 zanatlije i 84 člana posluge.
Građevine majura koje su do danas sačuvane zidane su opekom velikog formata i pokrivene biber crepom. Njihova krovna konstrukcija je rađena od kvalitetne borove građe, donošene iz Transilvanije (Transilvania) za potrebe porodice Čekonjić i njenog imanja, a pod objekata je urađen kao brodski pod i još uvek je u prilično dobrom stanju.
Julija majur, jedini sačuvan majur nekadašnjeg poseda Žombolj, danas se nalazi u sklopu naselja Srpska Crnja, neposredno pored srpsko-rumunske granice. Već nakon Prvog svetskog rata majur je prešao u svojinu Šandora Šajovica, za vreme Drugog svetskog rata su ga zaposeli nemački okupatori, dok je od sredine dvadesetog veka bio u vlasništvu lokalne poljoprivredne zadruge. S obzirom da je zadržao originalnu funkciju, majur je u unutrašnjosti dobio niz novih građevina privredne namene. Nekadašnji objekti majura, koji su do danas sačuvani i dalje su u funkciji. Neke građevine se koriste za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, a u nekadašnjim stanovima za poslugu i u štalama još uvek žive porodice radnika ranije poljoprivredne zadruge. Julija majur je jedno od retkih, ako ne i jedino mesto, gde je sačuvan duh poljske železnice, „lore“.
Najvrednija zgrada u ovom kompleksu je kuća upravnika, koja i dan danas čuva staru slavu Čekonjićevih. Posmatrajući unutrašnjost jednospratnog objekta – kasetiranu tavanicu, rezbareno drveno stepenište, drveni pod, kamin, kaljavu peć, gledamo samo senku jednog velikog bogatstva. Današnji ulaz Julija majura je obeležen sa dva žitna magacina, sagrađena krajem 19. veka. Objekti se nalaze u relativno dobrom stanju i do danas su u funkciji. Sastoje se od četiri nivoa: prizemlja, sprata i dve etaže u potkrovnom delu.
Po naznakama, oba magacina su imala suteren, čiji su ulazi vremenom zatrpani. Omotač građevina čine masivni zidovi debljine 1 metar, građeni opekom, dok u unutrašnjosti preovladava drvena konstrukcija. Od drveta je urađen pod, međuspratne konstrukcije, krovna konstrukcija, kao i redovi stubova i greda. Kuće za poslugu i njihovi pomoćni objekti su bili organizovani oko unutrašnjeg dvorišta. Ovakva funkcionalna shema je do danas sačuvana. Stanovi su se sastojali od kuhinje, dve manje sobe i ostave.
Poslednjih godina, usled privatizacije, vlasnici majura se skoro svakodnevno menjaju. Međutim, zahvaljujući kontinuitetu funkcije, deo graditeljskog nasleđa porodice Čekonjić je do danas sačuvan. Uprkos mnogim uništenim građevinama, Julija majur nam i dalje pruža vernu sliku nekadašnjeg života na imanju.
