Julia majur je bio jedan od najvećih, odnosno najopremljenijih majura na imanju Čekonjić, tu su se nalazile fabrike, a takođe i brojna skladišta poljoprivrednih dobara. Bio je majur najbliži centru imanja, Žombolju, a takođe je bila povezana i sa lorom. Železničko stajalište Julia majur sastojalo se od najelementarnijih građevina, prijemna zgrada je bila stražarnica, dok se tu nalazio jedan pomoćni objekat, pećnica i bunar.
Nakon korekcije granice 1924. godine, voz u Kraljevini Srba, Hrvata i slovenaca je saobraćao samo do stanice Julia majur. Ova se nalazila neposredno pored granice sa Kraljevinom Rumunijom. Kada je linija uskotračne pruge 1926. godine produžena do Radojeva, ova stanica je izgubila svoju namenu. Postoji mogućnost da je još neko vreme korišćena za teretni saobraćaj, s obzirom na to da je lora i na ovom stajalištu se ukrštala sa uskotračnom prugom. Međutim, o daljem funkcionisanju stajališta do sada nisu pronađeni nikakvi dokazi. Pored stanice je u Drugom svetskom ratu izgrađen i dvorac Neuhausen.
Danas nema ni traga od objekata nekadašnjeg stajališta.
