U Novom Žombolju bila je krajnja ili početna stanica linije koja se završavala u Velikom Bečkereku, međutim ubrzo je trasa produžena do stanice Žombolj. U Novom Žombolju je prilikom otvaranja linije podignuta građevina IV kategorije, iako je već planirana izgradnja većeg objekta, površine 100, a potom 150 kvadratnih metara.
Prvobitna prijemna građevina u Novom Žombolju, sagrađena po ondašnjim savremenim kriterijumima, praćena svim dodatnim sadržajima, kao što su: toalet, peć, jama za smeće, privredno dvorište, bunar, magacin robe, žitni magacin, magacin za premeštanje robe, okno dizala sa vodovodom, tovarište uglja, jednospratna čuvarnica sa pomoćnim objektima, bunar stanice za snabdevanje vodom i bašte. Sa ove stanice je, 19. oktobra 1898. godine, železnicom uskog koloseka krenuo prvi voz sa uglednim društvom.
Intenziviranje saobraćaja iziskivalo je povećenje kapaciteta stanične zgrade, te je objekat IV kategorije ubrzo zamenjen jednospratnom zgradom. Nova prijemna građevina imala je tri nivoa: zasvođen podrum, prizemlje i sprat. Na prizemlju su bile uslužne prostorije za putnike, blagajna i kancelarija, prostorija za prijem prtljaga, ostava, čekaonice I, II i III razreda. Sve prostorije su bile povezane ulaznim holom. Najveći prostor prizemlja je bila čekaonica III razreda, s obzirom da su putnici koji su pripadali najnižem društvenom sloju bili najmasovniji.
Na spratu su, za potrebe zaposlenih, bila formirana dva stana, od kojih se svaki sastojao od dnevne sobe, kuhinje i ostave, dok je toalet bio zajednički. Nivoi su bili povezani stepeništem smeštenim u rizalitu.
Volumen stanične zgrade činio je kompaktan centralni blok, na koji su se nadovezivala bočna krila. Na fasadi orjentisanoj ka pruzi uočljiv je centralni rizalit, dok na suprotnoj podužnoj fasadi središnji korpus nije bio naglašen. Karakterističan element železničkih stanica je okulus, koji se na ovoj građevini pojavljuje tri puta: na zabatu rizalita i na zabatima bočnih fasada. Fasade, kao i prozorski otvori, uokvirne su imitacijom kamena izrađenom u malteru. Celom visinom centralnog tela pružaju se tri vertikalna, osno postavljena niza prozora, dok se na bočnim delovima, okrenutim ka šinama, nalazi samo po jedan otvor. Bočne fasade su razuđene sa po dva prozora na svakom nivou. Etaže su razdvojene naglašenim, nedekorisanim vencem.
Kada je naselje Žombolj ušlo u sastav Kraljevine Rumunije, stanica Novi Žombolj je izgubila funkciju. Stanični objekti su transformisani u stanove za porodice železničara, a šine su služile za okretanje lokomotiva vozova koji su saobraćali do stanice Žombolj. Međutim, kasnije su šine demontirane, a građevine su dobile nove stanare.
Nekadašnji tipski objekti vicinalne železnice, prijemna zgrada I kategorije i jednospratna čuvarnica, danas služe funkciji socijalnog stanovanja. Stihijska implementacija nove namene i neodržavanje postojeće strukture narušavaju istorijski značaj objekata. Zgrade nikada nisu sistematski obnovljene, već su parcijalno prilagođavane potrebama stanara, o čemu svedoče tragovi zamene prozora. Uprkos svemu, veliki broj elemenata je sačuvan u originalnom obliku, što pruža mogućnost za kvalitetnu integrativnu obnovu kompleksa.
